Погрешно је мишљење да леска тражи засену, напротив њој је потребно што више светлости. Леска у засенима слабо рађа јер ствара мали број цветних пупољака, Када нема довољне осветљености, круна се издужује и на тај начин више расте у висину, листови су ситнији али тањи и блеђи. Због свега тога, леску не треба прегусто садити.
Вода има важну улогу при преносу минералних и органских једињења кроз леску. Она служи као полазна супстанца у синтези угљених хидрата. Недостатак или вишак воде, како у ваздуху тако и у земљишту, се неповољно одражава на раст и родност леске. Израженији мањак воде у земљишту доводи до успореног пораста младара и оплодња и заметање плодова је слабије.Успорен је пораст плодова који превремена отпадају. Недостатак влаге у земљишту изазива слаб пораст вегетативних и репродуктивних органа.
Ако је суша током лета, у јуну месецу - плодови су ситнији а ако је током августа - мањи је радман језгра.
Прекомерне количине воде у земљишту су штетне јер отежавају доток ваздуха до корена а самим тим и његово дисање. Најштетније су подземне и стајаће воде које проузрокују отежано дисање корена. Вода која протиче у близини леске је богата кисеоником па се у тим пределима леска одлично развија и даје веће приносе.
Леска калемљена на мечју леску је отпорнија на сушу због дубљег корена.
Већу потребу за водом леска има у периоду интезивног пораста младара и плодова, односно у мају и јуну месецу.
Леска се опрашује помоћу ветра, у фази цветања благи и средње влажни поветарци су пожељни. На промајним местима са сталним струјањем ваздуха су ређа гљивична и друга оболења леске. Мада има и неповољног деловања ветра, то јест суви ветрови у току цветања исушују жиг тучка и неповољно делују на оплодњу.
